Женидба гојеног Халила (Прозор) 0001    Подранио буљук-баша Мујо 0002    Наврх куле с гојеним Халилом, 0003    Браћа млада прије жарког сунца. 0004    Тад Хрњици очи потекоше 0005    Суврх куле лугу зеленоме, 0006    Јер угледа једнога јунака 0007    На алату, коњу од мејдана. 0008    Кад се близу прикучио куле, 0009    Познаде га кладушки Хрњица, 0010    Свог даиџу, Ковачевић Рама, 0011    Право иде до Мујове куле. 0012    А Хрњица брату бесједио: 0013    „Дедер брате, изиђи под кулу, 0014    Ев’ оздоле нашега даиџе, 0015    А срдито разигро алата; 0016    Ја је гдје год село поробљено, 0017    Ја је турско робље засужњено, 0018    Даиџа ће нас резил учинит. 0019    Ми пијемо на врх куле пиво, 0020    А никада четовали н’јесмо; 0021    С тога ће нас резил учинити. 0022    Већ изиђи, прихвати алата 0023    И на кулу изведи даиџу.” 0024    У Халила одговора нема, 0025    Већ он скочи на ноге лагане, 0026    Пред даиџу под кулу изиђе, 0027    Под даиџом коња прихватио. 0028    Даиџа га за Хрњицу пита: 0029    „Ено Мујо сједи у одаји.” 0030    Одмах Рамо на кулу изађе, 0031    А Хрњица на ноге скочио, 0032    На ногама селам прихватио, 0033    А даиџи мјесто намјестио; 0034    Док и Халил на кулу изиђе, 0035    Виш њих стоји подвиш б’јеле руке. 0036    А погледа Рамо у Халила, 0037    Па Хрњици стаде бесједити: 0038    „Дај Хрњица, да брата женимо, 0039    Тамам нам је д’јете на женидби.” 0040    А Хрњица даиџи бесједи: 0041    „Није лако оженит’ Халила, 0042    Мати ми је велик маханџија, 0043    Гдје би наша’ за брата дјевојку, 0044    Мајци мојој пријатеља нема, 0045    А гдје нађем мајци пријатеља, 0046    За брата ми не има дјевојке.” 0047    А даиџа бесједи Хрњици: 0048    „Јесте л’ ишли у Притоку равну, 0049    Б’јелој кули Топал Мустај бега 0050    И видјели бегову Фатиму? 0051    Ено цуре за нашег Халила, 0052    А за мајке кршног пријатеља.” 0053    Проговори гојени Халиле: 0054    „Мој даиџа, не хвали Фатије, 0055    Ономадне у петак у подне 0056    Изаде нас тридесет момака, 0057    А на кули тридесет пенџера, 0058    На свакога Фата извирује 0059    И на сваки пенџер се помаља: 0060    Извируша није за Халила.” 0061    Замисли се Ковачевић Рамо, 0062    Па Хрњици бесједио р’јечи; 0063    „Ја сам брату цуру замјерио, 0064    А далеко, буљук-баша Мујо, 0065    Има један мјесец путовања, 0066    Јер три горе ваља преходити, 0067    Мрке Доце и Отрес планину, 0068    Па изаћи на Папучу равну, 0069    У паше сам конак учинио, 0070    Има у њег злата неудата, 0071    Ал дјевојка стекла заточника 0072    Од Приморја одметник Илију. 0073    Седам се је пута испросила, 0074    И седмери свати долазили, 0075    Вазда, Мујо, по хиљаду свата, 0076    Па изведи цуру на Папучу, 0077    Туде поља шест пуних сахата, 0078    А одметник силну скупи војску, 0079    Све растјера киту и сватове, 0080    А посјече цури ђувегију, 0081    Па побјегне до Билића Злата 0082    На бабову коњу од мејдана. 0083    Ево сада четири године, 0084    Не смије је нико запросити 0085    Од силнога одметник Илије. 0086    Па се млада Злата порушила, — 0087    Везиру сам цуру приговаро, 0088    А Халилу н’јесам уговаро, 0089    Бели би је дао за Халила. 0090    Де Хрњица, опреми ђогата, 0091    Па га гони до Билића града 0092    Б’јелој кули билићког везира, 0093    Па заишту цуру за Халила.” 0094    А Хрњица брату бесједио: 0095    „Хоћеш, брате, Злату везирову?” — 0096    „Хоћу брате, буљук-баша Мујо,” 0097    Ал ти не ћеш ићи до Билића; 0098    Ја се женим, ја ћу до Билића, 0099    Заискати цуру од везира.” 0100    А Хрњица на ноге скочио, 0101    Одмах брата поче опремати 0102    Све у срму и у чисто злато, 0103    Најнатрагу златне перјанице, 0104    Па Халилу меће око главе. 0105    Брата свога опреми Халила, 0106    Па му свога сад ђогата спрема, 0107    Он му седло врже шеварлију, 0108    А по њему ситну абаију, 0109    Сва млетачким златом извезена. 0110    По њој шилте сад од свиле баци, 0111    По шилтету четири колана, 0112    Па свог брата свјетује Халила: 0113    „Усулане дођи пред везира 0114    И заишти цуру од везира. 0115    Ако т’ везир поклони дјевојку, 0116    Уговори, колико ћеш свата, 0117    Да их сведеш до Билића града.” 0118    То рекоше, па се растадоше. 0119    Оста Мујо код високе куле, 0120    Оде Халил до Билића града. 0121    Куд год иде, до Билића сиђе. 0122    А петак се данак удесио, 0123    На капији тридест дјевојака, 0124    Младе цуре коло ухватиле, 0125    Међу њима Фата сиротица; 0126    Све дјевојке собеф заузеле: 0127    „Боже мили, прикладна јунака, 0128    Баш он иде несретној Златији, 0129    Да летимо у нову чаршију, 0130    Да зовнемо бабу сирбазицу, 0131    Нек’ удари сихир на јунака, 0132    Нек’ не умје изић’ из сокака, 0133    Да се млада момка нагледамо.” 0134    Па одоше, бабу изведоше. 0135    Сама оста сиротица Фата, 0136    Па дочека момка и ђогата: 0137    „Младо момче, на коњу ђогату, 0138    Гони коња низ т’јесне сокаке. 0139    Јер дјевојке бабе подигоше. 0140    Па ће на те сихир подигнути, 0141    Не ћеш младе видјети Златије.” 0142    Момак тури у џепове руку, 0143    Извади јој педесет дуката: 0144    „То је теби, прикладна дјевојко. 0145    Не бојим се сихра бихорскога, 0146    На мени је девет хамајлија. 0147    У ђогата седам посестрима.” 0148    Право кули везировој прође, 0149    Угледа га са пенџера Злата, 0150    Кад угледа на коњу јунака, 0151    Од муке је забољела глава, 0152    У велику јаду говорила: 0153    „Мајко моја, родитељу драги, 0154    Ну јунака, весела му мајка, 0155    Благо ти јој, што га је родила, 0156    А дјевојци, којој суђен буде, 0157    Боже мили, мени суђен био! 0158    Лети, мати, паши у одају, 0159    Па ћеш оцу хабер учинити: 0160    Ако мени буде муштерија, 0161    Нек’ ме даде, нек’ ме не упита.” 0162    Одмах стара на ноге скочила, 0163    Па отиђе паши а одају, 0164    Па госпоја тихо бесједила: 0165    „Паша стари, господару драги, 0166    Злата нам се болом разбољела 0167    За јунаком у мермер авлији. 0168    Бе ако јој буде муштерија’ 0169    Ти је подај, немој је ни питат’.” 0170    Паша спрема седам хизмећара, 0171    Ка кулу му момка изведоше, 0172    Селам дадне, сједне уз везира. 0173    Кахвеџије кахву донесоше, 0174    Иза тога мркла ноћца дође; 0175    Хизмећари вечеру вргоше, 0176    Мујов Халил вечерати не ће. 0177    А пита га паша из Билића: 0178    „Драго д’јете, момак јабанџија, 0179    За ште мени вечерати не ћеш? 0180    Или гледаш пред вечеру пива, 0181    Или си се болом разболио?” 0182    А стидно му д’јете говорило: 0183    „Паша драги, вечерат’ не могу, 0184    Хоћеш ли ми поклонит’ дјевојку?” 0185    А паша му тихо говорио : 0186    „Прођ’ се, д’јете, несретне дјевојке, 0187    Моја Злата има заточника 0188    Од Приморја одметник Илију, 0189    Седмери јој свати растјерани, 0190    Погинуло седам ђувегија.” 0191    А Халил му стаде бесједити: 0192    „Да ти није цура под маханом, 0193    Ја јој не бих муштерија био.” 0194    Онда везир на ноге скочио, 0195    Оде питат’ цуре и матере. 0196    Мало поста, ето ти везира 0197    Он бесједи гојену Халилу: 0198    „Сједи сине, па да вечерамо, 0199    Кајил ти је мајка и дјевојка.” 0200    Онда д’јете сједне за вечеру. 0201    Таман д’јете сједне да вечера, 0202    А одаји врата поклекоше, 0203    Помоле се четири момкиње: 0204    Једна носи ћурак на рукама, 0205    Друга носи чибук на рукама, 0206    Трећа носи у рукам’ постоле, 0207    А четврта муму у чираку 0208    Док унигђе, ћурак му огрне, 0209    А друга му постоле окрену, 0210    А трећа му чибук поткучила, 0211    А четврта стоји код каната. 0212    Мујов Халил затрапио руке, 0213    Пуне шаке извади дуката, 0214    Да дарује четири момкиње 0215    А паша му вели лакрдију: 0216    „Јами сине, жуте маџарије, 0217    Сад дароват’ туде никог нема, 0218    Већ те зове мајка и дјевојка.” 0219    Одмах д’јете на ноге скочило, 0220    Па на раме ћурак узбацио, 0221    А на ноге постоле натуче, 0222    А у руке чибук прихватио, 0223    Па отле је на ноге скочио. 0224    А кад дође мајци и дјевојци, 0225    Пашиница на ноге скочила, 0226    А Злата јој стоји у буџаку, 0227    Од јунака лишце заклонила 0228    Б’јелом руком и златним јаглуком; 0229    Једном оку мазгал оставила, 0230    Па тим она прегледа јунака. 0231    А кад д’јете сједне на миндеру, 0232    А вели му пашиница стара: 0233    „Како си ми, дјете моје драго?” 0234    Кад се д’јете с њоме приупита, 0235    Пашиница Златију дозива: 0236    „Што не лијеш шећерли шербета, 0237    Па не појиш оваква јунака?” 0238    Обазре се Злата из буџака, 0239    Па дохвати шербе из долафа, 0240    Л’јеву руку на прса навали, 0241    А из десне поткучи маштрафу 0242    Ну несретна брата Хрњичина, 0243    Не хтје узет’ маштрафе у руку, 0244    Већ дјевојку за бијелу руку. 0245    Привуче је к себи на кољена, 0246    А проли се шербе по миндеру. 0247    На њу л’јеву навалио руку, 0248    Док је себи сједе на кољено. 0249    А дјевојка азгин се десила, 0250    Сву је бутун роса прихватила. 0251    А несреће Мујова Халила, 0252    Јер јаглука за пасом не има, 0253    Да отруни росу у дјевојке, 0254    Већ јој стаде росу испијати, 0255    Губицама по јагодицама. 0256    А мајка му тихо бесједила: 0257    „Што то радиш, мој по Богу сине, 0258    Не љубе се у мајке дјевојке. 0259    Знаш ли силног одметник Илију, 0260    Да је мојој Злати муштерија, 0261    Ваља за њу главу изгубити.” 0262    А д’јете се у џепове маши, 0263    Па извади девет бурма златних, 0264    На бурмама седам прстенова, 0265    Па дјевојци на прст натурио, 0266    Па је себи тури на кољена. 0267    Па се сада у џепове маши, 0268    И извади хиљаду дуката, 0269    Па их даде старој пашиници. 0270    Редом стоје четири момкиње, 0271    Свакој даде по тридесет дуката. 0272    Пашиници тихо бесједио; 0273    „Кад ћу свести киту и сватове?” — 0274    „Сведи, сине, до петнаест дана.” — 0275    „Колико ћу покупит’ сватова? 0276    Је ли доста хиљада сватова?” 0277    А вели му пашиница стара: 0278    „Скупи, сине, дванаест хиљада, 0279    Јер је згодан паша у Билећу, 0280    У паше је пет стотина кмета 0281    И педесет ћилитли дућана, 0282    А не има од срца евлада, 0283    Само своју Злату јединицу. 0284    Паша ће ти свате даровати, 0285    Све од коња до дуката жута.” 0286    Па седмере бошчалуке баци: 0287    „То понеси Хрњици и мајци.” 0288    Мујов Халил узме бошчалуке, 0289    Па отле је на ноге скочио, 0290    Па везиру у одају дође. 0291    Пита паша: „Што је тамо било?” 0292    Д’јете вели: „Сватовим’ се надај, 0293    Паша стари, до петнаест дана.” 0294    Усред ноћи узјаха ђогата, 0295    Па отјера на Кладушу равну. 0296    Тамам д’јете на Кладушу сиђе, 0297    Тамам жарко огријало сунце. 0298    А Хрњица гледа са пенџера 0299    Зеленоме лугу под планину, 0300    Док опази брата и ђогата. 0301    А кад д’јете б’јелој кули сиђе, 0302    Млада Ајка под кулу изађе, 0303    Па подиже хегбе на ђогату, 0304    Па извади б’јеле бошчалуке, 0305    Па завика буљук-баши Мују: 0306    „Ев’ од цуре, брате, аманета.” 0307    Хрњици је врло драго било, 0308    У том Халил на кулу изађе, 0309    А Хрњица брата распитује: 0310    „Када ћемо водити дјевојку, 0311    А кад ћемо купити сватове?” 0312    „Мујо брате, за петнаест дана.” 0313    А Хрњица на ноге скочио, 0314    Па под сачак кули исходио, 0315    Па на кули баљемез запали, 0316    Штоно харчи дван’ест ока праха. 0317    Хабер даје на све четир’ стране: 0318    По том знаде Лика и Крајина, 0319    Да је Мују нешто при образу, 0320    Да се иде под Мујову кулу. 0321    Хабер личком Мустајбегу сађе, 0322    И он диже шест хиљад’ војника, 0323    Коњаника све ко ватре живе, 0324    Јер хесаби, потреба је Мују. 0325    А кад беже на Кладушу сађе, 0326    Сва се сила испод куле збила, 0327    Најстраг Тале из Орашца сађе 0328    На кулашу од мејдана свому, 0329    Знаде Тале, да ће у сватове. 0330    Одмах Мују преброји сватове: 0331    Дван’ест хиљад’ и двије стотине. 0332    И завика Тале на сватове: 0333    „Јаш’те коње, конака нам нема!” 0334    Па одоше до Билића града. 0335    А кад сашли паши до Билића, 0336    На јафте их паша разређује, 0337    Па тертиби шест хиљада свата 0338    По чаршији на четири стране. 0339    Себи прими Мустај бега личког 0340    И пријана буљук-башу Муја, 0341    Шест хиљада и двјеста сватова. 0342    А кад ноћу од по ноћи бјеше, 0343    Тале рухо и дјевојку спрема: 0344    Б’јела руха шездесет сандука. 0345    Док се сване и огрије сунце, 0346    Тале хуче, а токмаком туче: 0347    „Хазур ола, кита и сватови, 0348    Хазур вам је на коњу дјевојка.” 0349    Паша даре у авлији даје, 0350    А пуница облачи Халила, 0351    Обуче му панциер кошуљу, 0352    Низ кошуљу шипке од челика, 0353    Разпушћа му туру од перчина, 0354    Ситни синџир са перчином м’јеша, 0355    До по плећа смјерају Халила. 0356    А паша му димискију даје: 0357    „Та ти, сине, ваља на Папучи, 0358    Јер је сила одметник Илија.” 0359    Па изведе широка путаља, 0360    Да га јаше Злата племенита. 0361    Бег Мустај бег око коња хода, 0362    Несрећни му нишан опазио, 0363    Па везиру тихо бесједио: 0364    „Ови парип у сватове не ће, 0365    А дјевојка на парипа не ће, 0366    Сви ће наши свати изгинути.” 0367    Већ доведе Мујова ђогата, 0368    Па Златију баци на ђогата, 0369    А дјевер јој на дорату Мујо, 0370    И одоше од Билића града, 0371    Одведоше пашину дјевојку. 0372    Куд год ишли, на Папучу сишли, 0373    Ал изашо одметник Илија 0374    И извео силовиту војску: 0375    Равна поља шест пуних сахата, 0376    И све бутун војска притиснула, 0377    А кроз ср’једу сокак намјестили 0378    На сокаку одметник Илија, 0379    Вранца свога држи за дизгине. 0380    Ал најаше бег Мустај бег лички. 0381    Завика га одметник Илија: 0382    „Стани беже, главо од сватова, 0383    Дај ми момка и дај ми дјевојку, 0384    Па продите низ планину с миром.” 0385    Онда цикну гојени Халиле: 0386    „Јер Хрњица, од Бога ти тешко, 0387    Јер ђогата метну под дјевојку, 0388    На чему ћу стати на мејдану.” 0389    А Тале му тихо бесједио: 0390    „Ево кулаш бољи од ђогата.” 0391    Д’јете младо узјаше кулаша, 0392    Необично брату Хрњичину 0393    Бјеше јахат’ на коњу кулашу: 0394    У кулаша гола дрвеница, 0395    А конопом заузда кулаша, 0396    А изви се кулаш од мејдана 0397    Три четири копља по ледини. 0398    Па завика Тале на Халила: 0399    „Сједи с миром у мога кулаша, 0400    Кад ти муке није ни потребе.” 0401    А одметник завика Халила: 0402    „Како ћемо мејдан под’јелити, 0403    Ал о рану, ал о мртву главу?” 0404    Проговара гојени Халиле: 0405    „Нећу ране, веће мртву главу.” 0406    Па одметник стане бесједити: 0407    „Сад немамо копља убојита. 0408    Већ ћемо се ћордам’ окушати.” 0409    То рекоше, коње заскочише, 0410    А за оштро гвожде прихватише. 0411    А Илија, крвопија стара, 0412    И прије се крвит’ научио, 0413    По плећима ујагми Халила, 0414    Из Халила ватра полетјела. 0415    Тада Халил баци своју ћорду 0416    По плећима одметник Илије 0417    Око њег се ћорда обавила, 0418    Ко шарена гуја око трна, 0419    Ни од’јела просјећи не море. 0420    По седам се пута ударише, 0421    Ни једном фајде не бијаше. 0422    Онда вила из облака викну, 0423    Посестрима Мујова Халила: 0424    „Не мучи се, не ударај ћордом, 0425    По плећима одметник Илије, 0426    Већ му удри вранца од мејдана, 0427    Одс’јеци му гриву од вранина, 0428    У гриви су моћи Илијине.” 0429    Д’јете младо ударило ћордом, 0430    Па одс’јече гриву у гаврана, 0431    Па падоше моћи Илијине. 0432    Хитро баци на Илију ћорду, 0433    Са Илије одлетјела глава. 0434    Боже мили, на свему ти хвала, 0435    Сад се збиља кавга учинила: 0436    Пушка пуца на све четир’ стране. 0437    Паде тама од неба до тала, 0438    Пролијећу коњи без јунака, 0439    А јунаци без добријех коња, — 0440    Туде кавга за четири дана. 0441    Гдје год има каква удолица, 0442    Све је крвца коњма до кичица. 0443    Кад Хрњица на Долове сађе, 0444    За њим свата ни једнога нема, 0445    Само млада и уз њега Мујо. 0446    Мујо хода, оба коња вода, 0447    А дјевојка на камену цвили. 0448    Почели се свати сакупљати, 0449    Дван’ест хиљад’ Мујових сватова, 0450    Три хиљаде само се састало, 0451    То остало погубило главе. 0452    Најстраг Тале уз Халила сађе 0453    И он гони шездесет сандука. 0454    Оженише брата Хрњичина, 0455    Ама тужно, јадно и крваво, 0456    Јербо многи изгубише главе.